Isplanirali ste vikend putovanje i odlučili da krenete vozom, međutim putem čet bota saznajete da je polazak odložen. Sedate u automobil i na GPS-u kucate željenu destinaciju. Ipak, vaš automobil samoinicijativno menja rutu na mapi i odvodi vas do najbliže benzinske pumpe jer je „gladan“. Konačno stižete na parking hotela koji je udaljen nekoliko stotina metara, ali ne morate da brinete – vaš bežični kofer vas prati u stopu. Na recepciji hotela čeka vas robot koji potvrđuje prijem i uručuje vam ključeve od sobe. Odmor može da počne!
Da li vam ovakav scenario deluje previše futuristički? Dozvolite da vas razuverimo uz predstavljanje veštačke inteligencije.
Termin „veštačka inteligencija” (VI) prvi put je upotrebio Džon Makarti 1995. godine, kako bi obuhvatio procese neophodne da bi mašina ponašala na način koji ljudi karakterišu kao inteligentan. Danas, veštačka inteligencija je podoblast računarstva i predstavlja jednu od naprednih digitalnih tehnologija.
Veštačka inteligencija je sposobnost računara ili kompjuterski kontrolisanog robota da obavlja zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima. VI se odnosi na simulaciju ljudske inteligencije putem mašina koje su programirane tako da misle kao ljudi i oponašaju njihova dela. Termin se takođe može primeniti na bilo koju mašinu koja pokazuje osobine povezane sa ljudskim umom, kao što su učenje i rešavanje problema. Ključna odlika VI je njena sposobnost da racionalizuje i preduzima akcije koje imaju najbolje šanse za postizanje određenog cilja.
Iako ne postoji opšti konsenzus o jedinstvenoj definiciji VI, prema OECD VI predstavlja „mašinski sistem sposoban da daje predviđanja, preporuke ili da utiče na okruženje pomoću datih ciljeva koje definiše čovek”. Sistemi zasnovani na VI mogu biti bazirani isključivo na softveru, te delovati u virtuelnom svetu, poput softvera za analizu fotografija, internet pretraživača ili sistema za prepoznavanje govora i lica; ili mogu biti ugrađeni u uređaje – hardver, kao što su napredni roboti, autonomna vozila i dronovi.
Postoji više vrsta veštačke inteligencije, a prema složenosti uređaja koji koriste VI može se podeliti na:
Tehnike kojima se VI služi za postizanje svojih ciljeva su mašinsko učenje i njena podoblast duboko učenje. Prva ima mogućnost predviđanja budućih ponašanja na osnovu velikih skupova podataka o prethodnim ponašanjima i predstavlja rezultat dostupnosti velike količine podataka, napretka u razvoju algoritama i povećanim mogućnostima računarske obrade. Druga se koristi za opis skupa algoritama zasnovanih na konceptu neuronskih mreža. Ovi algoritmi pokušavaju da imitiraju funkcionalnost neurona mozga, što im omogućava da efikasno uče iz primera i potom naučeno primenjuju na nove podatke. Tako se problemi u prepoznavanju govora i identifikovanju objekta na slici rešavaju upravo dubokim učenjem.
Veštačka inteligencija pronalazi mesto primene u najrazličitijim oblastima, od saobraćaja, energetike, medicine, finansija, javnih usluga do vojnog sektora. Takođe, ona je sastavni deo naše svakodnevnice kroz upotrebu pametnih telefona i virtuelnih asistenata, tokom vožnje automobila sa auto-pilot sistemom ili učenja stranog jezika preko Duolingo aplikacije. Upravo ta multidisciplinarnost predstavlja izuzetan potencijal ove tehnologije.
Kada je reč o upotrebi, McKinsey Global Institute predviđa da će u bliskoj budućnosti oko 70% preduzeća implementirati bar jednu funkciju sa tehnologijom VI do 2030. godine, dok će malo manje od polovine preduzeća imati čitav spektar takvih tehnologija.
Benefiti:
Izazovi:
Razbijanje mitova:
Veštačka inteligencija u svetu:
Šampioni u primeni VI prema Prema Globalnom indeksu veštačke inteligencije (eng. The Global AI Index) smatraju se SAD, Kina, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada i Izrael. Kina se posebna izdvaja u oblasti naučnog rada, ali i broju patenata iz oblasti VI. Takođe, zemlja koja intenzivno radi na primeni VI su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), koji su Strategiju veštačke inteligencije 2017. godine predstavili kao najvažniji cilj u okviru svog dugoročnog plana razvoja države i rada Vlade „UAE Centennial 2071. Takođe, UAE je prva država na svetu koja je imenovala Ministra za veštačku inteligenciju.
Evropska unija iz godine u godinu povećava svoje investicije u tehnologiju VI za oko dve do dve i po milijarde evra. Ukoliko bi se taj ritam nastavio, do 2025. investicije u veštačku inteligenciju će dostići vrednost od 22,4 milijarde evra i time premašiti definisan cilj ulaganja od 20 milijardi evra za preko 10%. Takođe, EU trenutno sprovodi i program „Digitalna Evropa“ koji sa budžetom od 7,5 milijardi evra, ima za cilj da ubrza ekonomski oporavak i oblikuje digitalnu transformaciju evropskog društva i privrede.
Da je ostvaren veliki napredak u industriji VI tokom 2021. godine najbolje ilustruje podatak da su u svetu registrovane 182 "kompanije jednorozi VI", što je za 70% više u odnosu na prethodnu godinu. Njihova ukupna vrednost je 1,3 milijarda dolara, a najviše ih je u SAD (103), u Kini (35) i Ujedinjenom Kraljevstvu (10).
Nastojanje država da regulatorno urede ovu oblast pokazuje i podatak da je 16,5% država objavilo svoje strategije VI, među kojima je i Srbija, dok je 11% otpočelo razvijanje svojih strategija.
Slika 1: Zastupljenost strategija po zemljama sveta
Izvor: Stanford, AI Index Report 2021.
Veštačka inteligencija u Srbiji:
Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2021. godinu (eng. Government Artificial Intelligence Readiness Index) od 160 rangiranih država, Srbija zauzima 52. mesto. Tako se Srbija nalazi ispred većine zemalja Balkana: Severne Makedonije (81), Hrvatske (61), Crne Gore (75), Albanije (83) i Bosne i Hercegovine (96).
Ipak, Srbija još uvek nije uvrštena na Globalni indeks veštačke inteligencije (eng. The Global AI Index), iako je ispunila uslov objavljivanja inicijativa vezanih za VI i digitalnu budućnost, dok je Slovenija jedina zemlja u regionu koja je uvrštena na Indeks (29. pozicija od 62 rangirane države).
Međutim, Srbija je jedina država u regionu jugoistočne Evrope koja je objavila Strategiju razvoja veštačke inteligencije sa Akcionim planom za 2021-2022, a pored ove strategije, najavljena je priprema izrade strateškog dokumenta za mala i srednja preduzeća (MSP) koji će uključivati upotrebu VI kao jednog od glavnih faktora za razvoj i rast MSP-a.
Osim strateških dokumenata, 2021. godine je osnovan i Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju u Srbiji, koji se bavi istraživanjima primene VI u različitim oblastima, kao i analizom i praćenjem stanja u oblasti VI u Srbiji. Kao dobar primer saradnje sa privatnim i nevladinim sektorom, Vlada Republike Srbije je pokrenula i program Master 4.0 na kome su uključeni i predmeti iz oblasti VI.
Kako se navodi u Strategiji, među ključnim problemima za korišćenje VI u Srbiji izdvajaju se nedovoljno razvijen startup ekosistem, mali broj istraživača u oblasti VI, slaba podrška privatnom sektoru u razvoju veštačke inteligencije, kao i nedovoljna saradnja između nauke i privrede, a pre svega saradnja tehničkih fakulteta sa privredom. Takođe, prepreke su i u kapacitetima javnog sektora za primenu veštačke inteligencije, nedostatka stručnog kadra i nedovoljne količine dostupnih javnih podataka. Iako je u Srbiji formirana Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i uspostavljen Portal otvorenih podataka, broj institucija koji objavljuje podatke i skupovi podataka su još uvek mali. Detaljniji prikaz izazova predstavljen je na dijagramu.
Slika 2: Prikaz problema i uzroka koje treba rešiti Strategijom o VI
Izvor: Strategija razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine
Kada je reč o korišćenju VI među privrednicima u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 32% predužeća koristi neki sistem veštačke inteligencije za aktivnosti upravljanja preduzeća i organizaciju procesa poslovne administracije, dok 50% srednjih i velikih preduzeća prerađivačke industrije koristi VI u proizvodnom procesu. Sa druge strane, u istraživanju koje je sprovedeno u okviru projekta StarTech, svega 5% preduzeća izjavilo je da koristi VI za sprovođenje digitalne transformacije poslovanja, i to pre svega velika i srednja preduzeća.
Jedan od primera uspešnog implementiranja ove tehnologije u Srbiji je kompanije Kagera AI LTD, ujedno i jedan od dobitnika StarTech grant programa, koja pomoću mašinskog učenja pruža podršku naftnim kompanijama i energetskom sektoru u smanjenju rizika nesreće. Pomoću inovativne funkcije i matematičkog pristupa, PYHAZOP, predviđa curenje gasa i nafte koja predstavljaju opasnost po ljude, postrojenja i okolinu, i tako smanjuje zavisnost od pojedinaca i mogućnost ljudske greške. Putem web aplikacije, koja garantuje bezbednost podataka, klijenti dobijaju preporuke za prevenciju rizika na kratkoročnom, srednjeročnom i dugoročnom planu, kao i dinamične izveštaje i analitiku koja se odvija u trenutku upotrebe.
Korišćeni izvori:
https://www.slobodnaevropa.org/a/ve%C5%A1ta%C4%8Dka-inteligencija-u-praksi-srbije/31165795.html
https://serbian.tech/vestacka-inteligencija-hajde-da-je-upoznamo/
http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2020/radovi/T1.5/T1.5-1.pdf
Top 10 Benefits of Artificial Intelligence (AI) | 10xDS
https://10xds.com/blog/benefits-of-artificial-intelligence-ai/
https://www.techtarget.com/searchenterpriseai/definition/AI-Artificial-Intelligence
https://bernardmarr.com/5-myths-about-artificial-intelligence-ai-you-must-stop-believing/
https://ai.google/static/documents/exploring-6-myths.pdf
5 Myths About Artificial Intelligence You Should Know - GeeksforGeeks
10 Myths about Artificial Intelligence | by Kristin | ai.people | Medium
The Global AI Index - Tortoise (tortoisemedia.com)
WIPO Technology Trends 2019: Artificial Intelligence
https://www.wipo.int/edocs/pubdocs/en/wipo_pub_1055.pdf
https://digital-strategy.ec.europa.eu/en/activities/digital-programme
2021-AI-Index-Report-_Chapter-7.pdf (stanford.edu)
https://aiindex.stanford.edu/wp-content/uploads/2021/03/2021-AI-Index-Report-_Chapter-7.pdf